Chapter 1

1.1 Cilj knjige

Glavni cilj knjige je da identifikuje podskup PMBOK koji je opste prepoznat kao dobra praksa.

• Da identifikuje znaci da pruzi opsti pregled nasuprot iscrpljujuci, uobicajenim opisima.
• Opste prepoznatim, znaci da je znanje i iskustvo koje je opisano primenljivo na vecinu projekata, u vecini vremena i da postoji sirok konsenzus o njihovimvrednostima i koristi.
• Dobra praksa znaci da je opstim sporazumom o pravilnoj primeni ovih vestina, alata i tehnika moguce dosegnuti uspeh u sirokom opsegu razlicitih projekata. Dobra praksa ne znaci da je znanje koje je opisano uvek primenljivo i da se mora primeniti na sve projekte.

Tim menadzera projekta je taj koji je odgovoran u odlucivanju sta je prikladno za dati projekat.

Knjiga takodje pruza i uobicajene izraze za diskusiju, pisanje i primenu upravljanja projektima. ovakav standard je osnovni element profesije.
Ovi standardi nisu jedini. Postoje i drugi standardi ali zbog malog broja projekata na kojima su primenjeni, time se nismo bavili.
Standardi takodje ne pruzaju detalje o svakoj temi. Teme koje nisu obradjene ne znaci da nisu bitne.
Razlozi zbog kojih neka tema nije obradjena su:

• mozda su u nekom drugom standardu,
• mozda su toliko opsti da nema niceg posebnog u njihovoj primeni,
• ne postoji dovoljan konsenzus oko neke teme. Nedostatak konsensuza znaci da je mozda u opticaju nekoliko dobrih standarda ali da se jos ne moze utvrditi koji je opste prihvacen; kao i ko u organizaciji treba da bude zaduzen, koja organizacija treba da ga primenjuje.

1.1.1 citaoci knjige

1.2 sta je projekat

1.2.1 karakterisite projekta

Projekat je privremena aktivnost nastala zbog stvaranja jedinstvenog proizvoda, usluge ili rezultata.

privremenost
privremeno znaci da svaki projekat ima svoj pocetak i kraj. to ne znaci da projekat traje kratko. moze da traje i nekoliko godina, ali njegova konacnost je sigurna. kraj projekta nastupa kada su dostignuti zadati ciljevi ili kada se projekat prekine jer je ocigledno da ciljevi ne mogu da se ispune. projekat takodje moze da se prekine i kada prestane potreba za njim.
projekat nije sledeci posao u nizu (ongoing efforts).

privrmenost se ne podrazumeva na proizvode, usluge ili rezultat, koji su nastali projektom. naprotiv, vecina projekata i ima za svrhu da svoje stvorene ciljeve sto duze odrzi vazecim.
projekti takodje mogu da imaju namerno ili slucajno socijalni, ekonomski i environmental uticaj, sto prevazilazi sam projekat.
neki projekti nastaju zbog kratke mogucnosti da se na trzistu iskoristi neka pogodnost.
clanoi projekta se razilaze nakon zavrsenog projekta.

jedinstvenost proizvoda, usluge ili rezultata
projekat stvara neki jedinstvenu promenljivu kao sto je proizvod, usluga ili rezultat.
projekat moze da stvori:

• proizvod (artifact) koji se proizvodi i koji je brojiv
• mogucnost da pruzanje usluga, kao sto je podrska poslovnim funkcijama ili distribucija
• rezultat, je neki izlaz ili dokument. na primer, projekat istrazivanj razvija znanja koja mogu da se koriste da odrede da li je ili nije nesto od koristi da se pravi, proizvodi

jedinstvenost je vazna karakteristika koju pojekat pruza. na primer, hiljade kuca se gradi, ali svaka od njih je jedinstvena - drugi vlasnik, drugaciji dizajnm druga lokacija, drugi izvodjaci i tako dalje. prisutnost elemenata koji se ponavljaju ne menja osnovni znacaj jedinstvenosti projekta.

stalna elaboracija
stalna elaboracija je karakteristika projekata koji ide uz koncept privremenosti i jedinstvenosti. to znaci razvijanje po koracima i stalni rast.
na primer, doseg projekta se u pocetku siroko opisuje, u ranim fazama projekta, ali se detaljnije opisuje kako se tim razvija i kako se bolje shvataju ciljevi i produkti.
stalnu elaboraciju ne treba mesati sa scope creep (doseg miljenja) - Section 5.5

stalnu elaboraciju treba pazljivo koordinisati sa jasno definisanim opsegom projekta, posebno ako je projekat pod ugovorom. razlika izmedju opsega proizvoda i opega projekta je opisana u Chapter 5.

1.2.2 projekat vs. operativnom radu

organizaicja postoji da bi distigla zadatiskup ciljeva. uopsteno, posao moze da se kategorizuje kao projekat ili kao operacija, takodjei da se preklapaju ova dva pojma.
ono sto je zajednicko je:
izvode ih ljudi
imaju ogranicene resurse
planiranje, izvodjenje i kontrola

operacije su u toku i ponavalju se. projekti su privremeni i jedinstveni.

ciljevi projekta i operacija su sustinski drugaciji.
cilj projekta je da dosegne svoje ciljeve i da se prekine.
ciljevi operacija su da odrzavaju posao.
projekti su drugaciji jer sadrze posebno odredjene ciljevem dok operacije usvajaju novi skup ciljeva i nastavljaju sa radom.

1.2.3 projekti i stratesko planiranje

projekti u stvari znace da aktivnost organizacije ne moze da dosegne odredjene ciljeve svojim redovnim aktivnostima. projekti su tako opremljeni da dostignu icljeve organizacije i njene strateske planove, bez obzira da li su clanovi tima ujedno i clanovi organizacije ili je angazovana treca strana.

projekti su obicno odobreni kao rezultat jednog ili vise strateskih razmatranja:

• zahtevi trzista - rafinerija mora da sagradi novi objekat da ne bi ostaja bez prodaje na tom delu
• zahtevi oragnizacije - kompanija za obucavanje zahteva novi kurs kako bi povecala svoje prihode
• zahtevi musterija - elektro firma mora da sagrdi novi objekat za industrijski park
• tehnoloska prednost - softverska kuca je napravila novu igricu, i sada se pojavila potreba da se napravi novi hardver
• pravni zahtevi - upostavljena nova regulacija o otrovnim materijama

1.3 sta je Project Management

Project Management je aplikacija znanja, vestina, alata i tehnika za aktivnost projekta koji sluzi za postizanje zahteva projekta.
PM je doteran kroz palikaciju i integraciju procesa u okviru PM kao sto su:
inicijacija,

• planiranje,
• izvrsavanje,
• nadgledanje i kontrola
• zatvaranje.

project manager je osoba koja je odgovorna za doterivanje ciljeva projekta
upravljanje projektom sadrzi:

• prepoznavanje zahteva

• uspostavljanje jasnih i moguce ostvarvih ciljeva
• balansiranje izmedju zahteva za kvalitetom, opsegom, vremenom i troskovima
• adaptacija prema specificnostima, planovima i pristupu ka razlicitim stavkama i ocekivanjima razlicitih ulagaca.